Istambul - grad u kome su sve životinje rođene jednake

U poslednje vreme po netu često viđamo slike uličnih pasa i mačaka kojima građani Istambula pomažu obezbeđujući im hranu, skloništa, prostirke. U zimskom periodu neretko vlasnici lokala puštaju životinje da prenoće, ogreju se i na taj način, prežive u hladnom periodu.

A da li ste se zapitali zašto je to tako? Da li je Istambul grad koji okuplja samo ljubitelje životinja? I kako grad koji je dom brojnih nevlasničkih životinja uspeva da održi higijenu? I kako je moguće da nema nemilih događaja i priča o napadima pasa, zlostavljanjima životinja i sl?

Sa jedne strane, građani Istambula poseduju veoma razvijenu svest i kulturu ponašanja kada su u pitanju životinje. O tome svedoči da je preko 17.000 ljudi potpisalo peticiju za postavljanje statue mačke Tombili, čuvene po opuštenoj sedećoj pozi.

Sami građani izdvajaju značajna sredstva za kupovinu hrane za pse i mačke lutalice, postavljaju im kućice i skloništa i čak čiste za njima, budući da gradske službe ne mogu uvek postići da obiđu i počiste ulice u kratkom vremenskom roku.

Sa druge strane, gradske vlasti podstiču i stimulišu ovakvo ponašanje, a važeći Zakon o zaštiti životinja jedan je od najsvetlijih primera kojim su regulisana prava životinja i obaveze koje ljudi imaju prema njima.

Već na samom početku, u četvrtom članu Zakona stoje dve ključne rečenice:

Sve životinje su rođene jednake, i imaju pravo na život po pravilima utvrđenim ovim Zakonom.

Nevlasničke životinje moraju biti tretirane na isti način kao i životinje koje imaju vlasnika.

U daljem tekstu Zakona po stavkama je regulisano koje su obaveze vlasnika životinja, kao i ljudi koji se bave njihovim zbrinjavanjem. Obavezno je pohađanje kurseva koji će osposobiti ljude za brigu o životinjama. Lokalna vlast i građani veliku pažnju posvećuju upravo edukaciji stanovništva, čime se razvija njihova svest. Ne samo da je needukovanim ljudima zabranjen uzgoj životinja, već je zabranjena i prodaja životinja osobama koje nisu prošle edukaciju. Lokalne vlasti i volonteri moraju obezbediti skloništa za nevlasničke životinje.

Zabranjeno je ubiti i mučiti životinju, bilo da ona ima vlasnika, ili ne. Čak je zabranjeno napustiti i odbaciti životinju koja se nije dobro adaptirala na uslove života, već joj treba obezbediti sklonište i boravak na mestu gde se može adaptirati.

Obaveza gradskih službi je da brinu o higijeni grada, ali i o redovnoj vakcinaciji i sterilizaciji nevlasničkih životinja. Na ovaj način postignut je održiv sistem u kome je sprečeno nekontrolisano širenje populacije nevlasničkih životinja.

A životinje u ovakvom prijateljskom okruženju uzvraćaju ljubavlju i  još jednom dokazuju da sve što im se pruži vraćaju višestruko.

Izvori: sarastake.com

          www.lawsturkey.com