Pas Lajka – tužna priča o heroju
Treći novembar daleke 1957. godine datum je koji se pamti kao dan kada je prvo živo biće lansirano u svemir. Prvi astronaut, pas Lajka, istovremeno je postala i prva žrtva koja je platila danak svemirskoj trci. Mišljenja tadašnjih svemirskih stručnjaka bila su usmerena na uslove lansiranja. Smatrano je da ih ljudi ne mogu preživeti i da je potrebno letove prvo testirati na životinjama. Naučnici tadašnjeg Sovjetskog saveza izabrali su pse za ove poduhvate. Tužan i surov život psa Lajke i njena herojska smrt ovom odlukom postali su deo istorije. Na osnovu ovog eksperimenta dokazano je postojanje mogućnosti preživljavanja lansiranja u orbitu i boravka u bestežinskom stanju bilo kog živog bića.
Poreklo Lajke je manje više nepoznato, budući da je ovaj pas lutalica doveden u laboratoriju direktno sa hladnih moskovskih ulica. Smatralo se da će psi lutalice naviknuti na hladnoću, izgladnjivanje i teške ulične uslove života moći da odgovore izazovu za koji su pripremani. Po nekim izvorima, Lajka je bila mešanac terijera i haskija. Iako je tokom treninga dobila više nadimaka, ime koje je ostalo zapamćeno – Lajka u doslovnom prevodu znači lajavica. Sa druge strane, ovaj pas opisan je kao miran i druželjubiv. Keruša, stara oko tri godine, zajedno sa još dva psa trenirana je za opstanak u malom prostoru, hranjena želatiniranom hranom i obučavana da podnese predstojeći stres. Ipak, smisao celokupnog treninga nije se odnosio na njenu mogućnost preživljavanja, budući da se unapred znalo da se Sputnjik 2, brod u kome je Lajka lansirana, neće vratiti na Zemlju. Tehnologija nije bila dovoljno razvijena da obezbedi bezbedan povratak svemirskog broda. Pod izgovorom napretka Lajka je unapred osuđena na smrt.
Po nekim navodima, na izbor psa uticao je i nedostatak popularnosti. Lajka je bila pas koji nikome neće nedostajati. Ipak, i u to vreme, bilo je ljudi čija je svest o moralnim dilemama vezanim za ovakve poduhvate prevazilazila tadašnje naučne okvire. Jedan od naučnika koji su radili na projektu trudio se da ulepša Lajkine poslednje dane vodeći je kući da se igra sa njegovom decom. Drugi sovjetski stručnjak je više od trideset godina kasnije izjavio da saznanja koja su dobijena nisu dovoljna da opravdaju njenu smrt.
Sovjetske vlasti dugo su krile detalje vezane za sam kraj psa heroja. Spekulisalo se o dužini preživljavanja, kao i načinu na koji se Lajkin život završio. Konačno je objavljeno da je Lajka uginula 72 sata nakon lansiranja usled stresa i visoke temperature u kabini Sputnjika 2, izazvane kvarom sistema za regulaciju temperature u letelici. Tragičan kraj surovog života trogodišnjeg psa lutalice. Lajkini posmrtni ostaci izgoreli su zajedno sa svemirskim brodom prilikom njegovog povratka u atmosferu Zemlje, skoro godinu dana nakon lansiranja. Iako je Lajkina ekspedicija izazvala brojne reakcije, sovjetske vlasti nastavile su sa ovakvim eksperimentima. Smatra se da je na ovaj način žrtvovano preko 30 pasa lutalica.
Svemirski poduhvat u kome je stradala Lajka izazvao je brojne proteste i osude. Najveća reakcija javnosti zabeležena je u Londonu, gde su ljudi protestvovali izlaskom na ulice zajedno sa svojim kućnim ljubimcima. Brojni telefonski pozivi upućeni su Kraljevskom društvu za borbu protiv surovosti nad životinjama, a britansko Nacionalno udruženje za zaštitu pasa podnelo je inicijativu za uvođenje minuta ćutanja posvećenog Lajci. Prvi sekretar ruske ambasade u Londonu pravdajući se britanskim građanima objašnjavao je kako Rusi vole pse i izjavio da je eksperiment sproveden za dobrobit čovečanstva i da ga ne treba posmatrati kao čin okrutnosti. Britanska javnost nije bila zadovoljna odgovorom. Brojna pitanja bez dobrog odgovora odnosila su se na postavljanje granica u ovakvim i sličnim istraživanjima. Ukoiliko je dozvoljeno koristiti životinje lutalice, da li je možda opravdano za eksperimente upotrebiti i ljude koji nemaju porodice, osuđenike na smrt i dr. U Nemačkoj su reakcije na Lajkinu sudbinu ukazale na to da je njena smrt na trenutak ujedinila svet, bez obzira na rasnu, nacionalnu ili političku pripadnost. Demonstracije su organizovane i ispred zgrade Ujedinjenih nacija. Ma koliko to tada izgledalo neizvesno, ovaj događaj ostavio je moralni pečat i u Rusiji, tadašnjem Sovjetskom savezu, o čemu svedoči i činjenica da je 2008. godine u Moskvi podignut spomenik u znak sećanja na psa Lajku. Daleko pre toga, još 1964. godine, takođe u Moskvi, podignut je spomenik osvajačima svemira, na kome je svoje mesto takođe zaslužila i ova lajava lutalica nesrećne ali herojske sudbine.
Iako su mišljenja o korišćenju životinja za sprovođenje naučnih eksperimenata oduvek bila oprečna, Lajkina sudbina inicirala je još jedan korak u razvoju svesti o potrebi njihove kontrole, kao i uspostavljanju normi i ograničenja pri njihovom sprovođenju. Uticaj na razvoj humane svesti je još jedna od tekovina Lajkinog poduhvata koji takođe predstavlja deo istorije, možda ne tako bitan za čovekovo istraživanje svemira, ali svakako bitan za sve kućne ljubimce i životinje uopšte.
Izvori:
http://time.com/
http://news.bbc.co.uk/
http://www.intlwatchleague.com/