Labrador retriver

Poreklo

Labrador retriver je rasa psa koja potiče iz Kanade, sa ostrva Njufaundlend. Zahvaljujući grofu od Malmesburija, koji je 1887. godine sa sobom iz Kanade u Englesku doveo i pse, ovi požrtvovani psi dobili su ime po poluostrvu Labrador, koje se nalazi u blizini Njufaundlenda. Poreklo labradora, kao i niza drugih rasa poput današnjeg njufaundlenda i zlatnog retrivera, vezuje se za pse Sv. Džona, rasu radnih pasa korišćenih u ribolovu. Za razliku od današnjeg labradora, pas Sv. Džona isključivo je crne boje, sa belom dlakom na grudima i šapama. Ova rasa se danas smatra izumrlom, iako su u Kanadi do skoro zabeleženi pokušaji njenog održanja. Labrador je od svog pretka nasledio inteligenciju, požrtvovanost i izuzetne plivačke sposobnosti. Kao i njegov predak, labrador je prvobitno uzgajan kao pas za vodu i pomoć pri ribolovu. U 19. veku korišćen je za donošenje divljači, budući da poseduje izuzetan prirodni nagon za ovu aktivnost i da ga je veoma lako obučiti. Iako se prvi opisi labradora pojavljuju još u prvim decenijama 19. veka, od 1870. godine, širenjem rase u Englesku dolazi do razvoja njene popularnosti. Engleski kinološki klub prepoznao je rasu 1903. godine, dok je prva registracija u američkom kinološkom klubu zabeležena 1917. Prvi zapisi o žutom labradoru datiraju iz 1899, a tridesetih godina 20. veka pojavljuju se i labradori boje čokolade. Danas, labradori su izuzetno pouzdani vodiči slepih osoba, policijski psi za detektovanje droge i svakako jedna od najomiljenijih rasa porodičnih pasa. U 2004. godini u kinološkim društvima registrovano je preko 145 hiljada pasa ove rase. Čuvena engleska rok grupa Led Zeppelin, 1971. godine objavila je pesmu "Black dog". Iako pesma uopšte ne govori o psima, naziv je dobila po crnom labradoru, koji je boravio u studiju tokom njenog snimanja. Za labradore su vezane i neke od najčudnijih priča iz života. Jedna od priča datira iz 1924. godine, kada je u Pensilvaniji, labrador po imenu Pep osuđen na kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja zato što je, po nekim tvrdnjama, ubio mačku guvernerove žene, dok je po drugoj verziji poslat u zatvor zato što je imao izrazitu sklonost ka žvakanju guvernerovih jatučića. Treća, humanija verzija priče upućuje na činjenicu da je pas poslat u zatvor u nekoj vrsti programa socijalizacije zatvorenika. Labrador po imenu Bosko, je 1981, godine proglašen za počasnog gradonačelnika oblasti Sunol u Kaliforniji. 

Izgled

Labrador se ubraja u pse srednje veličine, jake građe i čvrstih kostiju. Širok nos i lobanja čija je stopa jasno izražena, jaka vilica i ne mnogo velike uši koje vise pored glave, malo zabačene unazad, predstavljaju glavna obeležja izgleda glave labradora. Ipak, najveći utisak ostavljaju nežne i inteligentne, smeđe ili boje lešnika oči srednje veličine koje će saosećati sa svakim ljudskim raspoloženjem i konstantno podsećati vlasnika na iskreno prijateljstvo i bezgraničnu odanost. Vrat je jak, grudni koš labradora je širok i dubok. U zavisnosti od podvrste konstitucija labradora varira. Engleski labrador je krupnije konstitucije i kraćih nogu, dok se američka podvrsta odlikuje atletskom građom, viša je i vitkija. Dlaka labradora je uvek jednobojna, crna, braon (boja čokolade) ili žuta, koja može varirati od krem do žuto riđe nijanse. Bez obzira na boju roditelja, u jednom leglu mogu se pojaviti štenci različitih boja budući da, kao i kod boje kose kod ljudi na samu pigmentaciju utiču dva gena. Kratka, oštra i ravna, gusta dlaka i meka podlaka ne upijaju vodu i ne otežavaju psa prilikom plivanja, istovremeno pružajući dobru toplotnu izolaciju i stvarajući otpornost na niske temperature. Šape labradora poseduju plovne kožice, što ovom psu dodatno obezbeđuje sposobnost brzog plivanja. Rep je takođe koncipiran tako da poboljšava plivačke performanse. Kao kod vidre, zaobljen je, deblji u osnovi i stanjuje se ka vrhu. Prosečna visina labradora iznosi 56 do 61cm kada su u pitanju mužjaci, i 54 do 59cm kada se radi o ženkama. Uobičajena težina je 27 do 34kg za mužjake i 25 do 32kg za ženke.

stenci labradora

Narav

Labrador je snalažljiv i inteligentan, ali i poslušan i privržen pas. Veoma je društven, ali i bezgranično strpljiv. Izuzetno se dobro slaže sa decom i drugim kućnim ljubimcima. Nežan je i pažljiv do te mere da u ustima može nositi živo jaje a da ga ne razbije. Sa druge strane, veliki je i  može biti veoma trapav, kada je u pitanju život u stanu i malom prostoru. Veoma je aktivan i kao mlad pas zahteva dosta pažnje i igre. Iako brzo raste i već sa 6 do 7 meseci smatra odraslim psom, mentalnu zrelost dostiže u dobi od tri godine. Budući da je labrador  pas koji živi da bi bio treniran, njegov temperament će biti pravilno usmeren ukoliko obuka počne što ranije. Bez obzira na sklonost ka učenju, pravilna obuka je od velikog značaja za ovu rasu. U protivnom, labrador će zauvek ostati veliko, nestašno dete koje stalno upada u komične situacije. Neretko ćete ga zateći kako juri u krug najvećom mogućom brzinom, ubrzano grabeći zadnjim nogama, stražnjice spuštene ka zemlji. Ukoliko ga povedete u park, u kišnim danima možete veoma lako biti zatečeni njegovim razdraganim valjanjem po blatu i gacanjem po baricama. U vrelim letnjim danima razveseliće vas skakanjem i igrom sa vodenim prskalicama. Njegovo izraženo čulo njuha namirisaće svaku kosku ili bačeni ostatak hrane, tako da je potrebno voditi računa da ne pojede nešto pogrešno i ne otruje se. U kasnijim godinama uživa u kući i lenčarenju, prateći vas pogledom punim ljubavi i razumevanja "koji će otopiti i najledenije srce". Iako je sposoban za život van kuće, mnogo je srećniji kada vreme provodi u blizini svog gospodara. Sa nasmejanim izrazom lica pratiće svaku vašu reč kojom mu se obratite. Kao pravi čovekov prijatelj voli da ugađa vasniku. Izraženo će biti tužan i patiti ukoliko je zapostavljen. Retko laje. Zbog izuzetne privrženosti ljudima nije baš najbolji pas čuvar. Ne podnosi grubost, ali gotovo nikada ne pokazuje agresivnost i strah. Odličan je pas vodič i terapeutski pas.   

Nega i zdravlje

Labrador je veoma aktivan pas koji zahteva svakodnevnu fizičku aktivnost u koju se ubrajaju šetnja, trčanje, donošenje plena i kad god je to moguće - plivanje. Veoma su alavi i imaju izraženu potrebu za žvakanjem. Probaće da pojede sve što mu je dostupno i izgleda interesantno. U nedostatku fizičke aktivnosti i usled nepravilne ishrane može postati gojazan. Gusta dlaka labradora lako se održava. Preporučljivo je četkanje jednom nedeljno, u periodu linjanja i češće. Psi ove rase skloni su srčanim oboljenjima, displaziji kukova i lakta. Ređe obolevaju od dijabetesa i katarekte. Prosečan životni vek labradora je 10 do 12 godina.

Pogledajte još rasa

Australijski kelpi

Istinski "workaholic" među psima.

Kovrdžavi bišon

Kovrdžavi bišon – pas koji voli da ljudi oko njega budu srećni.

Bigl

Vesele naravi, inteligentan i nezavisan ali pun ljubavi, pas koji će razumeti svaku promenu raspoloženja svog vlasnika.

Mađarska kratkodlaka vižla

Lovački pas aristokratskog stava i velikog srca čiji je najvažniji cilj da bude voljen.

Engleski buldog

Pas koji će se sa vama izležavati, deliti gurmanske poslastice, zabavljati vas svojim čudnim zvucima i neobičnim idejama i bezgranično voleti.

Argentinski pas

Dobro istreniran, ovaj veličanstveni pas biće požrtvovani pas vodič, policijski pas ili čuvar i zaštitnik porodice.

Šiba inu

Pas koga ćete voleti zato što je inteligentan, svojeglav, zabavan i misli da je superioran.

Akita

Akita - pas koji ima dušu samuraja.

Slavne životinje

Pesme

Mačke