Argentinski pas

Poreklo

U drugoj deceniji XX veka, argentinski doktor Antonio Nores Martinez kao strastan ljubitelj pasa, u želji da poseduje snažnog i hrabrog psa istovremeno odanog i vernog svom vlasniku, postavio je sebi zadatak da stvori novu rasu. Ukrštanjem danas izumrlog tipa mastifa koji je nosio ime pas Kordobe i većinom služio kao borbeni pas i brojnih drugih rasa poput doge, engleskog buldoga, bulterijera i dr. 1928. godine nastala je nova veličanstvena rasa – argentinski pas. Nažalost, osobine ove rase koje obuhvataju snagu, neustrašivost i okretnost ubrzo su privukle ljude koji organizuju borbe pasa, tako da je rasa dobila lošu reputaciju do te mere da je u nekim zemljama poput Velike Britanije u potpunosti zabranjeno njihovo držanje. Argentinski pas pripada grupi moloskih pasa čije osobine obuhvataju pretežno krupnu građu, jaku i razvijenu muskulaturu, krupne kosti i najčešće kratku njušku. Zajedničkim pretkom pasa ove grupe smatra se ovčarski pas molosus iz vremena starog Rima čije se poreklo vezuje za današnje područje severoistočne Grčke i južne Albanije. Sam argentinski pas priznat je kao rasa u Argentini 1964., a od 1973. godine nalazi se i u zvaničnom popisu rasa koje priznaje FCI.

Izgled

Argentinski pas je krupna, mišićava ali istovremeno graciozna i ne mnogo teška životinja. Mužjaci prosečno dostižu veličinu od 62 do 68cm i težinu 40 do 45kg. Ženke su što je uobičajeno nešto sitnije. Vrat je jak i zaobljen sa debelom i donekle opuštenom kožom grla, što ga štiti od napada drugih životinja. Širok i dubok grudni koš oslikava snagu ovog psa. Dugačak rep koji se ne uvija doseže do skočnog zgloba i psi ove rase drže grže ga visoko ukoliko su uzbuđeni. Lobanja je krupna, vilica jaka a zubalo makazasto. Kratka dlaka obavezno mora biti čisto bele boje. Više od jedne fleke na glavi koja će biti u drugoj boji nije dozvoljeno. Psi ove rase ne poseduju podlaku. Oči su tamno braon ili boje lešnika sa inteligentnim i osećajnim pogledom. Nos je izrazito crn, a uši moraju biti kupirane. Svako odstupanje od ovih karakteristika uključujući i propisanu veličinu koja ne sme biti ispod 60cm razlog je za diskvalifikaciju argentinskog psa na takmičenjima.

Narav

Psi ove rase prvobitno su korišćeni za lov i kao takvi navikli su na prisustvo grupe, pa ih je u tom pravcu potrebno socijalizovati. Izuzetno su požrtvovani kao psi čuvari, posvećeni vlasniku i porodici. Pored toga poznati su i kao izuzetno dobri vojni i policijski psi i psi vodiči. Ukoliko je dobro istreniran i socijalizovan argentinski pas je verni prijatelj porodice i pas čuvar koji vas nikada neće izneveriti i pored koga ćete se uvek osećati sigurno. U 2008. godini u Južnoj Americi zabeležen je slučaj u kome je argentinski pas Moročo spasao dve devojčice iz svoje porodice usmrtivši pumu koja ih je napala. Inteligentan je i brzo uči. Zahteva dosta aktivnosti, šetnje i istrčavanja pa ga je poželjno držati u dvorištu. Socijalizacija ovih pasa mora biti usmerena i na odnos sa drugim psima, kao i na odnos sa ljudima. Pas je ono što čovek napravi od njega i ukoliko nije dobro istreniran, može biti prilično agresivan. Trening i obuka su neophodni. I pored toga, držanje argentinskog psa preporučuje se autoritativnim vlasnicima koji poseduju dosta iskustva. Ovaj pas reaguje na strah i nestabilnost i retko će napasti drugog psa ako ih ne oseti i ako nije prvi napadnut. Sa druge strane, mora mu biti uvek jasno da se vlasnik nalazi na višem položaju od njega. U protivnom će se pas osećati dužnim da kao vođa preuzme brigu o čoporu i vodi glavnu reč. Držanju drugih ljubimaca u prisustvu argentinskog psa treba pristupiti veoma oprezno i to samo ukoliko je pas od malena upoznat sa njima. Kao odrastao pas, budući da je rođeni lovac može biti koban za druge životinje, pogotovo ako se nepozvane nađu u njegovom dvorištu.

Nega i zdravlje

Ovo je prilično zdrava rasa koja prosečno živi 10 do 12 godina. Budući da ne poseduje podlaku ne podnosi previše niske temperature i na temperaturama ispod nule ne treba ga držati napolju. Sa druge strane, od izloženosti jakom suncu na koži argentinskog psa mogu se javiti opekotine. Može oboleti od gluvoće, što je genetski povezano sa njegovom belom bojom. Sama dlaka ne zahteva posebnu negu, retko se linja i povremeno četkanje je dovoljno. Nokte je potrebno često trimovati, budući da brzo rastu. Neophodna je stalna i intezivna fizička aktivnost, pogotovo ukoliko živi u stanu.